Бачко Градиште је насељено на оном делу равнице Средње Бачке где је некада река Тиса написала највећу кривину. Своје име је добило по некадашњој земљаној тврђави на Римским шанчевима, који су се завршавали код Черне Баре, а налазила се насупрот Коштанице. У документима се први пут помиње 1316. године, а најранији трагови насељавања потичу још из неолитског доба. Помиње се под именом Фелдвар - земљани град. Након Гарајевих представља власништво Олаха, а после Корвина Јаноша. Године 1522. налази се и на списковима десетака, а 1687. га Турци спаљују. Од почетка XВИИ века је војна граница.
У то време, тачније 1703. године отвара се прва школа у Бачком Градишту, тадашњем Фелдварцу. Године 1745. село се састоји од 108 кућа, настањених претежно српским живљем. На крају XВИИИ и почетком XИX века стижу мађарски колонисти, њихов број је 1806. године 993, тада се отвара и мађарска школа.
Године 1751. створен је Потиски крунски округ, где припада и Бачко Градиште. У селу почиње да се развија привредаи корз неколико година досељава се више од сто породица. Године 1806. почиње масовно досељавање Мађара.
Године 1813. школу су сместили у посебну, најмању зграду, где је децу учио Болдижар Мњистик. Број школске деце се стално повећавао и 1816. године црквене власти енергично захтевају, затим издају и строго наређење у ком обавезују тадашње општинске власти да изграде посебну школску зграду и учитељски стан. Почело је дуготрајно договарање између цркве и општине, док најзад није попустила општина, и 1818. године општина се побринула оодговарајућој згради.
Прва школска зграда у Бачком Градишту изграђена је тек 1832. године и канторски посао одвојен је од учитељског позива. И тако 1832. у јесен 1832. године, на место учитеља долази Јожеф Елингер.
После две деценије, 1852. децу учи браат Јожефа Елингера, Игнац, али поново у најмањој згради, јер је школска зграда изгорела за време револуционарних борби 1848. године.
Прошло је дванаест година док село није поново добило школску зграду 1860. године, која је имала две учионице, трем и два учитељска стана. Налазила се где је сада робна кућа "Универзал", а предавао је учитељ Петер Снапек.
Године 1773. изграђена је прва црква у нашем селу, православна црква. Уз веронауку почиње и систематска настава. Први приватни учитељ предавао је на српском језику већ 1775. године, али оној деци чији су родитељи могли плаћати школарину. У оно време, своју децу у школу слали су само они родитељи који су имали новца да плате учитеља. Ти приватни учитељи учили су децу да пишу, читају, рачунају и певају. Учили су углавном црквене песме.
Прва школска зграда саграђена о црквеном трошку саграђена преко пута православне цркве почиње са радом 1865. Године а учитељ у школи је био Милош Гуцоња.
До средине XИX века у селу су радиал два учитеља на српском и мађарском језику.
Године 1872. саграђена је Гуцоња школа или познатија као школа код крста.Име је добила по дрвеном крсту где су се сељани сакупљали на важније састанке. Сама зграда и данас постоји у улици Раде Кончара.
У 1880-1881. школској години православна школа је имала три учионице и три учитеља-317 ученика.Римокатоличка исто и 464 ученика. Године 1881. саграђена је такозвана Централна школа и отворен 5. разред на српском језику.
По завршетку Првог светског рата 1918. год. забавиште и основна школа се проглашавају државним установама. У Бачком Градишту је тада радила и занатска школа.
По завршетку Другог светског рата, школе су биле напуштене, међутим већ у новембру 1944. год. почиње са радом српска одељења а касније и мађарска. Бројно стање 1945-46 било је 947 ученика.
Школска зграда где се ми данас налазимо изграђена је 1967. год. месним доприносом. Она има 14 учионица-кабинета, фискултурну салу, спортске терене, школску радионицу, библиотеку, школску кухињу и трпезарију.
Оно што краси нашу школу је заједништво и неговање узајамног поштовања. Од некадашње две школе“Жарко Зрењанин“ и „Јожеф Атила“, наша јединствена школа данас носи име првог социјалисте на Балкану, Светозара Марковића.